ZA SAKUPLJAČE BILJAKA
Pre svega, kako se sakuplja i čuva bilje?
1. Sakupljanje bilja..! List i cvet ( herba )
Sakupljaju se za vreme lepih, toplih i sunčanih dana. Ne smeju se skupljati po kiši, ili odmah posle kiše ili za vreme rose jer će prilikom sušenja potamneti i istruliti.. Isto tako lekovito bilje ne skuplja se pored prometnih puteva ili želežnice a ni pored naseljenih mesta, jer takva mesta obiluju nečistoćom i prašinom. Poželjno je da se u toku jedne ture sakupljanja bere samo jedna vrsta bilja, ili ako ih već berete više, da ih rasporedite u više košarica . I NIKAKO ne mešajte otrovne i halucinogene biljke sa lekovitim i neotrovnim. Ukoliko berete otrovno bilje bilo bi poželjno da se posle berbe okupate i operete odeću. Trule i nepotrebne delove biljke odmah na mestu odbacujte.
2. Sušenje bilja
. Biljke se suše u hladovini, na promaji, a ne na jakom suncu jer će tako samo uvenuti. Na suncu možete sušiti samo neke biljke kao što je čičak. Sušite ga pojedinačno, a ne na gomili. Poslažite daske i pokrijte ih čistom belom hartijom pa na nju slažite bilje u tankim slojevima, sa par cm razmaka između. Promaja je važna jer poboljšava isparavanje i odstranjivenje pare te se i bilje brže suši. Za vreme sušenja bilje treba barem dva puta dnevno okretati, što pažljivije, da se ne bi ubuđalo, oštetilo ili izgubilo boju. Idealno mesto za sušenje bi bio tavan sa limenim krovom jer se brže zagreva. Temperatura za sušenje mora biti između 30 – 40 stepeni celzijusa, za poneko bilje i do 50!!! ( o tom bilju na nekim drugim temama ). Da je biljka suva znaćete po tome što se lako lomi pod prstima.
3. Koren ( radix ) i Rizom ( rhizoma ) jednogodišnjih lekovitih biljaka
Vade se u proleće dok su biljke još u cvetu, jer ih je tada lakše raspoznati. Kod višegodišnjih biljaka pak krupno i razvijeno korenje i rizomi sakupljaju se u jesen. Kao i kod lista i cveta, odstranjuju se truli, buđavi i suvi delovi te se odmah na početku dobro očiste od zemlje i ostalih nečistoća, operu se hladnom vodom, iseku, nanižu na kanap i suše na temperaturi od 60 – 70 stepeni celzijusa ili pak na jakom suncu, pećnici ili zagrejanoj sušnici. Važne napomene kod branja korenja i rizoma su : Nikada iz zemlje ne vadite sve korenje jedne iste vrste, ne vadite mlado korenje i rizome jer oni nemaju NIKAKVU lekovitu vrednost.
4. Kora ( cortex)
Skida se sa drveta, odnosno grana približne debljine kao ljudska ruka. Kora ne sme biti ispucana ili izbočena. Obično se guli u proleće a ređe u jesen. Koristi se samo mlada, zdrava , glatka kora. Nakon što ste je ogulili, dobro je operite, isušite krpom, isecite veoma sitno i sušite na promaji u ladovini.
5. Lukovice ( bulbus ), semenje ( semen ) i plodovi ( fructus )
Beru se samo kad su posve ZRELI. Ali ima izuzetaka : crveni šipak, drenjine, trnjine i šljive se beru pre sazrevanja dok su još tvrdi. Tvrdi plodovi naime, čisto da napomenem, sadrže više vitamina i lakše se suše jer ne podležu kvarenju, buđanju pa im je i lekovita vrednost veća . I lukovice i semenje i plodovi suše se na razastrtoj prozračnoj tkanini na promaji u hladovini. Po sušenju spremaju se u papirne rupičaste kese.
6. Pupoljci se beru dok se još nisu potpuno razvili.
Ubrane biljke, svoja lekovita svojstva zadržavaju 12 – 18 meseci. Nakon toga valja ih zameniti svežim. Takođe bilje koje za vreme sušenja izgubi boju ili miris bacite – neće vam biti od koristi.
Izvori teksta : 1. Životić , Dragoslav, Dragana, Svetlana – Priručnik za sakupljače bilja
2. Gelenčir N. – Prirodno lečenje biljem
Pre svega, kako se sakuplja i čuva bilje?
1. Sakupljanje bilja..! List i cvet ( herba )
Sakupljaju se za vreme lepih, toplih i sunčanih dana. Ne smeju se skupljati po kiši, ili odmah posle kiše ili za vreme rose jer će prilikom sušenja potamneti i istruliti.. Isto tako lekovito bilje ne skuplja se pored prometnih puteva ili želežnice a ni pored naseljenih mesta, jer takva mesta obiluju nečistoćom i prašinom. Poželjno je da se u toku jedne ture sakupljanja bere samo jedna vrsta bilja, ili ako ih već berete više, da ih rasporedite u više košarica . I NIKAKO ne mešajte otrovne i halucinogene biljke sa lekovitim i neotrovnim. Ukoliko berete otrovno bilje bilo bi poželjno da se posle berbe okupate i operete odeću. Trule i nepotrebne delove biljke odmah na mestu odbacujte.
2. Sušenje bilja
. Biljke se suše u hladovini, na promaji, a ne na jakom suncu jer će tako samo uvenuti. Na suncu možete sušiti samo neke biljke kao što je čičak. Sušite ga pojedinačno, a ne na gomili. Poslažite daske i pokrijte ih čistom belom hartijom pa na nju slažite bilje u tankim slojevima, sa par cm razmaka između. Promaja je važna jer poboljšava isparavanje i odstranjivenje pare te se i bilje brže suši. Za vreme sušenja bilje treba barem dva puta dnevno okretati, što pažljivije, da se ne bi ubuđalo, oštetilo ili izgubilo boju. Idealno mesto za sušenje bi bio tavan sa limenim krovom jer se brže zagreva. Temperatura za sušenje mora biti između 30 – 40 stepeni celzijusa, za poneko bilje i do 50!!! ( o tom bilju na nekim drugim temama ). Da je biljka suva znaćete po tome što se lako lomi pod prstima.
3. Koren ( radix ) i Rizom ( rhizoma ) jednogodišnjih lekovitih biljaka
Vade se u proleće dok su biljke još u cvetu, jer ih je tada lakše raspoznati. Kod višegodišnjih biljaka pak krupno i razvijeno korenje i rizomi sakupljaju se u jesen. Kao i kod lista i cveta, odstranjuju se truli, buđavi i suvi delovi te se odmah na početku dobro očiste od zemlje i ostalih nečistoća, operu se hladnom vodom, iseku, nanižu na kanap i suše na temperaturi od 60 – 70 stepeni celzijusa ili pak na jakom suncu, pećnici ili zagrejanoj sušnici. Važne napomene kod branja korenja i rizoma su : Nikada iz zemlje ne vadite sve korenje jedne iste vrste, ne vadite mlado korenje i rizome jer oni nemaju NIKAKVU lekovitu vrednost.
4. Kora ( cortex)
Skida se sa drveta, odnosno grana približne debljine kao ljudska ruka. Kora ne sme biti ispucana ili izbočena. Obično se guli u proleće a ređe u jesen. Koristi se samo mlada, zdrava , glatka kora. Nakon što ste je ogulili, dobro je operite, isušite krpom, isecite veoma sitno i sušite na promaji u ladovini.
5. Lukovice ( bulbus ), semenje ( semen ) i plodovi ( fructus )
Beru se samo kad su posve ZRELI. Ali ima izuzetaka : crveni šipak, drenjine, trnjine i šljive se beru pre sazrevanja dok su još tvrdi. Tvrdi plodovi naime, čisto da napomenem, sadrže više vitamina i lakše se suše jer ne podležu kvarenju, buđanju pa im je i lekovita vrednost veća . I lukovice i semenje i plodovi suše se na razastrtoj prozračnoj tkanini na promaji u hladovini. Po sušenju spremaju se u papirne rupičaste kese.
6. Pupoljci se beru dok se još nisu potpuno razvili.
Ubrane biljke, svoja lekovita svojstva zadržavaju 12 – 18 meseci. Nakon toga valja ih zameniti svežim. Takođe bilje koje za vreme sušenja izgubi boju ili miris bacite – neće vam biti od koristi.
Izvori teksta : 1. Životić , Dragoslav, Dragana, Svetlana – Priručnik za sakupljače bilja
2. Gelenčir N. – Prirodno lečenje biljem
TREBATE LI POOMOC KONTAKTIRAJTE ME NA email: mistikaokultizam@gmail.com ili na broj mobitela 092/324-1928
Nema komentara:
Objavi komentar
Napomena: komentar može objaviti samo član ovog bloga.