O obicajima sahranjivanja mrtvih kod starih Kelta znamo samo neke upostene stvari.Stari indoevopski narodi su spaljivali tela mrtvaca,kosti bi stavljali u urne,oko kojih bi podigli okrugle humke.U Homerovim stihovima mozemo naci opise tipicnih sahrana kod ranih Grka I Kelta.Obicaj je bio da se podigne lomaca na ciji vrh bi se polagalo telo.Zaklale bi se ovce I volovi I njihova mast bi se stavljala na telo I oko samog tela,a leshine zivotinja bi se stavljale oko lomaca.Na vrh bi se stavljale posude sa medom I uljem.Ubijani su I konji,omiljeni psi I robovi pokojinika I stavljali bi se na lomacu kojam bi se zatim zapalila.Tada bi se zacule tuzbalice u kojima se pokojnik prizivao po imenu.Kadabi vatra pocela da jenjava,ugasili bi je vinom I pokupili kosti – “bele kosti”,kako pesnik kaze – koje bi smestili u zlatnu urnu.Zatim bi iskopali grob oko kojeg bi pogigli humku.
U kasnijem dobu,za vreme Grcke I Rimske republike,spaljivanja su bila izuzetci,a ne pravilo.
Medjutim,u doba rimskih imperatora,obicaj spaljivanja je obnovljen I to tako da su ukopavanja postala sasvim retka,bar kod visih klasa.Hriscanstvo je najzad prekinulo taj obicaj spaljivanja mrtvih.A umesto starih humki pocele su da se grade lepe grobnice I spomenici sa natpisima I ostalim ukrasima koje vidjamo I danas.
Medju Keltima u Galiji je vladao,prema Cezarovom opisu,obicaj sahranjivanja iz Homerovog doba; svi klasicni pisci Cezarevog doba,kao I oni mladji,iz narednog veka,govore o spaljivanju medju Galima,ali kod njih nista ne nalazimo o izgledu grobova..”Njihovi pogrebi” kaze Cezar “su I velicanstveni I skupi s obzirom na njihovu kulturu; a palili su sve ono sto su mislili da je pokojnik voleo za zivota,cak I zivotinje; a samo nekoliko generacija pre ove palili su sa pokojmikom ,kao uobicajeni obred sahrane I robove I one sluge koje je voleo”.
Vidimo,dakle,da nisu se samo spaljivali tela,vec I stvari koje je pokojnik koristio, pa cak I robovi I rodjaci,sto je medjutim ,kasnije prestalo da bude deo pogrebnog rituala.U najranijim legendama I mitovima Irske I Britanije ne nalazimo ni traga o ovim obicajima spaljivanja,ali ima veliki broj primera da su licne stvari sahranjivane zajedno sa pokojnikom,pa cak I nailazimo na sahranjivanje robova,kao npr. kada su zarobnjenici iz Munster-a zivi zakopani oko groba Fiashra negde pred kraj IV veka nase ere.
O zrtvovanju zivotinja govori se u prici o Etain,carobnoj kraljici iz Eochaid Aiream,koja je “iskopala Fert (grob) zapocela tuzbalice I zaklala cetvoronozne zivotinje”,za Ailill-a,kraljevog brata.Polaganje oruzija u grob spominje se vise puta: stara “druidska” oda slavi pad kralja Munstera,Mog-Neida u II veku nase ere:
“Mog-Neid lezi u grobu na Magh Taulaingu,
sa svojim kopljem na ramenu,
sa svojom tako brzom toljagom,
sa svojim slemom,sa svojim macem.”
Poema skotskih Gela “Dargov pogreb” pruza nam jedan mnogo dirljivi I jaci primer odanosti.Kada je cula za zlonamernu pricu o smrti svoga muza,Dargova zena izrazava svoju ljubavprema njemu,da bi je na kraju tuga ubila:
“Vidim sokola I vidim psa,
s kojima je u lov isao dragi moj,
I kao sto su ti odana tri bica ta,
Leci cemo Dearze s tobom u grob tvoj.”
Kakav im je nadrgrobni spomenik podignut?
Trazeci odgovor na to pitanje,pogled okrecemo ka velikom broju humki I tumulusa koji su razasuti po celoj zemlji,a posebno u Irskoj,gde se nalaze najpoznatije humke na Boyne,koje skrecu paznju vec vekovima.”Tradicija I istorija onog perioda u kome su se podizale humke su u drugim zemljama nestale” kze Standish O’Grady,”ali u Irskoj,one su sacuvane potpuno,u sojoj prvobitnoj snazi,jer ni boja nije izbledela niti je je I jedan detalj unistio vreme”.Ovo je vrlo samuverena tvrdnja,na kosu se,zbog toga sto oreginalnost izdvaja Irsku medju drugim narodima,moramo osvrnuti kriticki I sa sumnjom.Irski istoricari euhemeristi I pisci stvorili su jedan lanac koji povezuje svaki dogadjaj u njihovoj cetiri hiljade godina dugoj hronologiji sa topografijom njihove zemlje: bilo da se radi o sudbini Cesair-a pre potopa ili Partolana posle njega,ili pak Brian-a Boromha generaciju ili dve pre rodjenja hronologa,svaki dogodjaj je zabelezen sa potpunomgenealogijom I tako detaljno kad je u pitanju lokalizacija,da se ne vodi racuna o vremenu koje ce proci I promeniti obicaje niti o tajnama koja skriva daleja proslost.
Videli smo da su irski bogovi postali kraljevi,ali njihovi grobovi se mogu jos uvek videti na obalama Boyne!Sacuvane su I humke Dagde I njihovih junaka,a obelezeno je I mesto gde pociva Cuchulain.Ali,Eochaid Aiream je uveo nov obicaj jednostavnog sahranjivanja pod zemlju I ukinuo stari nacin “podizanje velikoh gomila kamenja iznad mrtvih tela”.Mitoloski gledano,ove humke su pre-keltske; one su izvan granica irske istorije I mita isto toliko koliko I kromlesi,koje popularna arheologija objasnjava kao “postolje Diarmata I Grainne” ili “Granuove postelje” gde je ovaj ljubavni par lezao prilikom svog bektstva od Finn.Takodje,arheoloski posmatrano,ove humke pripadaju narodima koji su predhodili Keltima,masta ukazuje na nacin pogreba I sahranjivanje stvari pokojnika.Medjutim,price I slike nam daju pogrebnih obicaja iz doba ranog hriscanstva-grob,preko njega kamen I u kamenu natpis.
Kako su irski pisci slabo shvatali promenu obicaja koje je vreme donelo vidi se u opisu Patrokolove sahrane u Troji koji je dao jedan irski hronicar iz XII veka: Ahil “mu je nacinio grob,stavio kamen I uklesao njegovo ime”.Homerov opis je ,naravno,vec postojao.Irac je obicaje svog vremena preneo u doba Trojanskog rata.
U kasnijem dobu,za vreme Grcke I Rimske republike,spaljivanja su bila izuzetci,a ne pravilo.
Medjutim,u doba rimskih imperatora,obicaj spaljivanja je obnovljen I to tako da su ukopavanja postala sasvim retka,bar kod visih klasa.Hriscanstvo je najzad prekinulo taj obicaj spaljivanja mrtvih.A umesto starih humki pocele su da se grade lepe grobnice I spomenici sa natpisima I ostalim ukrasima koje vidjamo I danas.
Medju Keltima u Galiji je vladao,prema Cezarovom opisu,obicaj sahranjivanja iz Homerovog doba; svi klasicni pisci Cezarevog doba,kao I oni mladji,iz narednog veka,govore o spaljivanju medju Galima,ali kod njih nista ne nalazimo o izgledu grobova..”Njihovi pogrebi” kaze Cezar “su I velicanstveni I skupi s obzirom na njihovu kulturu; a palili su sve ono sto su mislili da je pokojnik voleo za zivota,cak I zivotinje; a samo nekoliko generacija pre ove palili su sa pokojmikom ,kao uobicajeni obred sahrane I robove I one sluge koje je voleo”.
Vidimo,dakle,da nisu se samo spaljivali tela,vec I stvari koje je pokojnik koristio, pa cak I robovi I rodjaci,sto je medjutim ,kasnije prestalo da bude deo pogrebnog rituala.U najranijim legendama I mitovima Irske I Britanije ne nalazimo ni traga o ovim obicajima spaljivanja,ali ima veliki broj primera da su licne stvari sahranjivane zajedno sa pokojnikom,pa cak I nailazimo na sahranjivanje robova,kao npr. kada su zarobnjenici iz Munster-a zivi zakopani oko groba Fiashra negde pred kraj IV veka nase ere.
O zrtvovanju zivotinja govori se u prici o Etain,carobnoj kraljici iz Eochaid Aiream,koja je “iskopala Fert (grob) zapocela tuzbalice I zaklala cetvoronozne zivotinje”,za Ailill-a,kraljevog brata.Polaganje oruzija u grob spominje se vise puta: stara “druidska” oda slavi pad kralja Munstera,Mog-Neida u II veku nase ere:
“Mog-Neid lezi u grobu na Magh Taulaingu,
sa svojim kopljem na ramenu,
sa svojom tako brzom toljagom,
sa svojim slemom,sa svojim macem.”
Poema skotskih Gela “Dargov pogreb” pruza nam jedan mnogo dirljivi I jaci primer odanosti.Kada je cula za zlonamernu pricu o smrti svoga muza,Dargova zena izrazava svoju ljubavprema njemu,da bi je na kraju tuga ubila:
“Vidim sokola I vidim psa,
s kojima je u lov isao dragi moj,
I kao sto su ti odana tri bica ta,
Leci cemo Dearze s tobom u grob tvoj.”
Kakav im je nadrgrobni spomenik podignut?
Trazeci odgovor na to pitanje,pogled okrecemo ka velikom broju humki I tumulusa koji su razasuti po celoj zemlji,a posebno u Irskoj,gde se nalaze najpoznatije humke na Boyne,koje skrecu paznju vec vekovima.”Tradicija I istorija onog perioda u kome su se podizale humke su u drugim zemljama nestale” kze Standish O’Grady,”ali u Irskoj,one su sacuvane potpuno,u sojoj prvobitnoj snazi,jer ni boja nije izbledela niti je je I jedan detalj unistio vreme”.Ovo je vrlo samuverena tvrdnja,na kosu se,zbog toga sto oreginalnost izdvaja Irsku medju drugim narodima,moramo osvrnuti kriticki I sa sumnjom.Irski istoricari euhemeristi I pisci stvorili su jedan lanac koji povezuje svaki dogadjaj u njihovoj cetiri hiljade godina dugoj hronologiji sa topografijom njihove zemlje: bilo da se radi o sudbini Cesair-a pre potopa ili Partolana posle njega,ili pak Brian-a Boromha generaciju ili dve pre rodjenja hronologa,svaki dogodjaj je zabelezen sa potpunomgenealogijom I tako detaljno kad je u pitanju lokalizacija,da se ne vodi racuna o vremenu koje ce proci I promeniti obicaje niti o tajnama koja skriva daleja proslost.
Videli smo da su irski bogovi postali kraljevi,ali njihovi grobovi se mogu jos uvek videti na obalama Boyne!Sacuvane su I humke Dagde I njihovih junaka,a obelezeno je I mesto gde pociva Cuchulain.Ali,Eochaid Aiream je uveo nov obicaj jednostavnog sahranjivanja pod zemlju I ukinuo stari nacin “podizanje velikoh gomila kamenja iznad mrtvih tela”.Mitoloski gledano,ove humke su pre-keltske; one su izvan granica irske istorije I mita isto toliko koliko I kromlesi,koje popularna arheologija objasnjava kao “postolje Diarmata I Grainne” ili “Granuove postelje” gde je ovaj ljubavni par lezao prilikom svog bektstva od Finn.Takodje,arheoloski posmatrano,ove humke pripadaju narodima koji su predhodili Keltima,masta ukazuje na nacin pogreba I sahranjivanje stvari pokojnika.Medjutim,price I slike nam daju pogrebnih obicaja iz doba ranog hriscanstva-grob,preko njega kamen I u kamenu natpis.
Kako su irski pisci slabo shvatali promenu obicaja koje je vreme donelo vidi se u opisu Patrokolove sahrane u Troji koji je dao jedan irski hronicar iz XII veka: Ahil “mu je nacinio grob,stavio kamen I uklesao njegovo ime”.Homerov opis je ,naravno,vec postojao.Irac je obicaje svog vremena preneo u doba Trojanskog rata.
TREBATE POMOC obratite se na mistikaokultizam@gmail.com ili na mob: 092 324 1928
Nema komentara:
Objavi komentar
Napomena: komentar može objaviti samo član ovog bloga.